Mnogi misle da se može postati gej ako se neko sa gejom druži. Mnogi misle da je to nasledno, da ima udela genetika. Neko pak, misli, da je neko postao gej zato što je živio u vrlo lošim socijalnim uslovima, nedostatak roditeljske ljubavi, raznih neuspeha, emotivnih krahovi, treći opet misle, da se gej postaje tako što je to mentalno ili patološko oboljenje i da bi trebali da se leče iako od 1991. godine homoseksualnost je skinuta sa Međunarodne liste bolesti. Mnogi naučnici, psihijatri, psiholozi, pokušavali su na sve moguće načine da dokažu da je homoseksualnost, teško mentalno – patološko oboljenje. Niz godina su geji pokušavali da pobiju sve hopoteze raznih naučnika, istraživača, koji su zagovarali tezu kongenitalne inverzije u kojoj se tvrdi kako je mozak spolno autonoman od ostatka tela, i u toj se razlici nalazi i naše polno razmišljanje, odnosno pol mozga ne mora biti jednakoga pola kao što je i naše telo. Naime, hipoteze koje je iznosio Simon Levay, pokazale su se vrlo tačnim a detaljnije o njegovoj hipotezi se može pročitati u knjizi The Sexual Brai , gde možete pročitati.

Dr. Simon LeVay: . Rođen 28. 08. 1943 u Oxford, England. Bavi se studijama seksualnosti. u svom istraživanju strukture mozga; studije o identičnim i neidentičnim blizancima od strane dr. Pillarda i Baileya te genetske studije dr. Dean Hamera. Levay je u vrijeme otkrivanja ovih rezultata radio na institutu La Jolla, a kasnije je premešten na Institut Zapadni Hollywood (California) gdje je osnivač Instituta za Gay i Lezbijsku Edukaciju ( The Institute of Gay and Lesbian Education ). Otkriće INAH3 objavio je u najzapaženijem istraživačkom časopisu danas Science (S. LeVay, 253:1034-7, 1991) , a nešto kasnije izlazi i knjiga The Sexual Brain (MIT Press, 1993) u kojoj se obrađuje ista tematika. Simon LeVay je zaključio je kako je kod homoseksualnih muškaraca ta jezgra manja u odnosu na heteroseksualne osobe. Neke njegove teorije o blizancima se nisu potvrdile kao tačnim, jel se izvršilo određena ispitivanja i jedan blizanac je bio okrenut ka svom polu ali drugi blizanac nije. Dr. Pillard i Bailey, su posmatrali jednojajčane blizance i utvrdili su da je svega 50 % slučajeva od kojih su oba brata blizanca istih sklonosti. Simon LeVay, je zahvaljujući svom dugogodišnjem istraživanjima, potvrdio da se gej rađa takav.

Vrlo je zanimljivo, da su se svi naučnici vatali kakve genetike, što nikakve veze nema. Naime, dok sam istraživao uticaj homoseksualnosti nečije, pokušavao sam da vidim, razlog nečijeg seksualnog opredeljenja. Proveravao sam u genetici, da li je bilo bilo kakve najave u porodici da je neko imao takve sklonosti? Naime, uzeo sam istraživati prvo 20 osoba koji su gej, zatim kako živi, roditelje, odnos s roditeljima, kakav je učenik, vaspitanje itd...

Ono što je zanimljivo do čega sam došao do zaključka, da u genetici nikada nije postojala osoba koja je imala sklonost ka svom polu. Geji su bili vrlo dobri džaci, često su odlikaši. Odnosi s roditeljima su mahom imali savršene, gde su dobijali svu pažnju i razumevanje (sem za njegovo seksualno opredeljenej). Takođe, sva istraživanja koje je vršio Simon LeVay, se nikako ne mogu generalizovati a takav zaključak je doneo i naučnik Williama Bynea, director laboratorija za neuroanatomiju na odeljenju neuropsihijatrijskih bolesti New York Mount Sinai Medicinskog centra. Naučnici smatraju da je odgovor u Velikom mozgu, te vrše razna istraživanja ali, do danas nisu mogu potvrditi tačnost, niti mogu generalizovati. Kao takvo istraživanje homoseksualnosti, gde su se uspoređivali heteroseksualna I homoseksualna osoba, ispitivajući Veliki mozak i Cortex.

Svaki Gej koji je on nije birao da bude gej, jednostavno, takav se rodio, tako ga stvorila majka prirode, koji ima sva prava kao I svi drugi. Često se čuju komentari, kako homoseksualnost nije normalno. Da li je normalno sve ono što rade većina? Da li iko može da dokaže da je heteroseksualnost normalno a homoseksualnost nenormalno? Naravno, da takvu potvrdu ne može nigde dobiti, jel što je za nekog normalno za drugog je nenormalno i obrnuto. Homoseksualna ljubav je u manjini od heteroseksualne a većina smatra, da je heteroseksualna ljubav “normalna” a da je homoseksualna “nenormalna”. Da li se iko zapitao, ko je takav epitet dao? Da li je taj epitet dao bog ili čovek? Kada svako ističe hrišćanstvo, boga, pogoto kada se neko ne slaže sa njegovim uverenjem, zašto onda se smatra da je to nenormalno? Zar bog nije svakom čoveku dao da živi i da raspolaže s njegovim životom. Isuviše se olako uzima Bog u usta i suviše se olako govori, šta je Bog rekao. No, biće izbačeno I to na videlo.

Ja se ovde neću bazirati na homofobične osobe, na osobe koji nose sa sobom nacizma, koji će na sva zvona da ističu svoje kao da to tako treba. Dosta ću se bazirati na reči Boga, na Bibliju, na ono što Bog nalaže a ne šta nalaže pravila jedan čovek, ona pravila koja su samo njemu dobra a ne dobra i drugome. U svemu što se gleda kod čoveka, gde mu je tu kompromis, tolerancija? Zar kompromis i tolerancija treba da bude samo njemu, kada njegovoj guzici zasmeta nešto, kada vrši blud, prevaru, zar se onda treba mešati u taj heteroseksualni život, da li je onda to normalno? Da li je normalno, mešati se u tuđ život i diktirati mu onako po našim pravilima? Ono što me je uvek izluđivalo kod ljudi, a to je, što su se u svemu pravili prepametni, što ono što je gospod dao, nastoje sve da izvrnu, da palamude iako vide da hiljadu stvari ne mogu promeniti, iako se uvere, da svaki čovek nosi svoju sudbinu, ljudi su ti, koji stalno vode računa o drugome, koji tobož oni najbolje znaju šta je dobro za drugog. Ukoliko neko hvali nekoga, ističe nešto a da se to ne slaže sa njihovim uverenjem, odmah dobija epitet.

Vrlo sam sretan što sam astrolog jel mogu uviditi mnoge sudbine, razumeti, imati toleranciju, kompromis, razumevanje. Kao astrolog mogu uviditi, zašto je to tako a ne ovako, spoznam ono najsitniji deo kod čoveka. Natalna karta, dlan, pokaže sve odgovore. Iako mnogi misle da se to ne može. Svaki čovek koji nastoji da na sva zvona viče, pljuje po drugome, kada dođe da mu pogledam njegovu natalnu kartu, verujte mi na reč, da se strašno zastidi, jer mu iznesem takve stvari koje je činio i da sve sada što sam dobija od drugoga, kazna je, da nauči da ceni svoj i tuđ život. Da spozna lepo u drugome a ne da gleda trnj a kod sebe balvančinu ne vidi i da samo vreme pokaže kod svakoga, da li je to dobro ili ne. Nikoga ne treba osuditi jel ko bumeran nam se sve u životu vrati, na kraju i sami budemo osuđeni!

Čovek se svaki rodi, nosi u svom životu jedan veliki pečat, zapise. Takav pečat i zapis ga prati tokom celog života. On taj, pečat, zapis, može samo da malo popravi, da ga samo malo ublaži, da prihvati sebe, svoj život, da nastoji da taj život, živi što lepše kroz prihvatanje sebe i svog života. Na tako nešto se možete uveriti prvenstveno ako počnete od sebe. Krenite nešto da radite a da vam to nije zapisano, krenite silom da nekoga volite, krenite silom da ostvarite nešto, krenite samo da imate puno para, da ne radite ništa a da imate para, da suviše palamudite kako šta treba a da sami to neostvarujete. Ajte mi onda dokažite da ste vi svoju sudbinu izmenili, dokažite mi da ste celog života, radili tako kako ste teli i da nikada niste imali problem jel ste vi to niste dozvolili? Dokažite mi da vam je ljubav, porodica savršena, prefektna, das vi uživaju bez ikakvih problema, jel ste vi to kod njih izmenili i učinili ih sretnim? Nemojte se samo vaditi na neke stvari, pa vi stet a osoba koja govori, da sudbina ne postoji, da je astrologija glupost, da sve se može promeniti sa jakom voljom, samo ako se hoće. Do juče ste palamudili kako će vaše dete biti a nije. Pa gde je onda to vaše savršenstvo, gde je onda to da možete upraljavati sa svima, pa gde je onda to, da takve zapise vi izbrišete a da zapišete svoje? Nemojte samo kukati, jel nemate aman nikakve razloge. Vi nemate razloga za brigu, sve vam ide po loju, vi ste okrenuli svoj zapis da vam se svi klanjaju, da svaki živi onako kako ste vi zapisali. Ajdete, dokažite meni glupavom čoveku, da je sve to laž što pišem, ajdete me prosvetite, pa vi ste jedna pametna osoba, prosvetite sve oko sebe i svi sretni i zadovoljni. Naravno! Vi, zasigurno da ne možete upravljati i promeniti nečiju sudbinu, njegov pečat, zapis!!!

Sve što se razlikuje od nas, uvek bude tema razgovora, palamuđenje koliko ko hoće a niko se tu ne zapita “Da li je ta osoba kriva to što jeste”? “Zašto takvu osobu ne prihvatimo”? “Kako se ona nosi s tim”? “Kakav život živi, kada je na meti osude, srama stida”? “Zašto joj ne pomognemo”? “Zašto je stalno tužna, nesretna s patnjama”? “Šta oseća u duši”? “Kako bi se mi osećali na njenom mestu”? Pokušajte bar da razumete ako nećete da svatite. Pokušajte bar u svojoj blesavoj glavi da izbacite, da palamudite, kritikujete a pokušajte da malo budete u nečijoj koži, da vidite samo, kako se neko oseća to što vi radite s napadima, osudama, kritikama, gde pokušavate da nekoga promenite, da bude nešto što nije. Ako tako nešto uspete, da li ćete se onda odazivati na boga, govoriti to je greh, nehrišćanski. Niste u ničijoj koži i teško vam je da sve svatite, ali svatite da se radi o čoveku o ljudskoj duši a možda i o vašem bratu, ocu, prijatelju. Da li ćete onda pokušati naći opravdanje ili ćete ih staviti u isti koš, osuditi ih, kritikovati, tuči?

Svako dete koje se rodi, ono golo, nevino, bez stida, srama. Bog je tako savršeno dao jedno biće. Vremenski, takvo dete se uči, oblači. Uči se onako kako su učili nas, oblači se onako kako ga mi hoćemo obući. Nabijamu se određeni sram, stid. Osuđuje se, kritikuje ako se nama nešto ne svidi ili ako neće da nas posluša, dobije lepo batine, kao tako se vaspitava dete, mora znati šta sme a šta nesme. Vremenski mu nabijamo razne homofobije, punimo mu glavu, tobož šta je najbolje za njega. Svaki roditelj, misli da će njegovo dete biti nešto posebno, svaki roditelj, svom detetu, želi najbolje. Međutim, pitanje je samo, da li on želi dobro detetu ili njemu da se ispuni određeni zahtev? Koliko roditelj, istinski gleda potencijale detetovih, sposobnosti ili se sve svodi samo, “To moraš”! “Tako treba”! “Ko je koga rodio, ja tebe ili ti mene”? “Uči, nemoj biti tako glupav/a, kao onaj”? “Nisi ti peder, da ideš tako”! “Kako te nije sramota”? “Daj se ponašaj kultuno, kao sva ostala deca”! Ti si jedno razmaženo derište”! “Joj, poludeći od tebe, u grob ćeš me oterati”! “Uh, crko da bog da”! Da li se tada roditelj ponaša kako treba ili traži da mu dete ispunjava, njegove zahteve? Da li roditelj zna, da je ono samo dete, nevino, golo, detinjsato, naivno, nestašno, koji želi samo malo pažnje, ljubavi, igre? Da li sam roditelj, vremenski može uvideti, da ono što je gradio kod deteta, da to dete ne može ispuniti, da ono živi neki sasvim drugačiji tok života, da sasvim drugačije doživljava neke stvari. Da li se onda zapita, zašto je to tako?

Sada, da je roditelj prihvatio dete, njegove sposobnosti, potencijale, sklonosti. Da je roditelj pun razumevanja, tolerancije, kompromisa. Da roditelj se puno igra sa svojim detetom, da mu da ljubav kroz lepih priča, bajki, kroz igru da mu lepo objašnjava stvari, da se puno smeje sa detetom, dete se uvek uči kroz igru. Naše problem koje imamo, na detu se nikada ne može prebacivati niti ga za to treba kriviti a pogotovo da vičemo na njega, ako ono želi da se igra sa nama tada. Svaki skoro roditelj, živčani tada do besvesti, dete tera od sebe, tera ga u sobu da se igra sam.

Još u majčinom stomaku, dete poprima dosta nasledno od roditelja a najčešće od majke. Kroz ispitivanje DNK-a lako se može utvrditi da li će dete imati neke nasledne bolesti, ali takvo ispitivanje, često nije precizno. Međutim, najbolje je izvršiti prenetalnu dijagnostiku koja je vrlo precizna a može se uraditi još u drugom mesecu trudnoće. Naravno, sve to možete uraditi da bih mogli ustanoviti, da li je plod zdrav, ili slučajno nosi mutaciju za određenu bolest. Ni jedna majka nikada ne može da zna, da li će njena buduća beba imati homoseksualne sklonosti. Mahom, ni jednog roditelja skoro to ne zanima, tad aim je samo važno, da plod bude dobar i da se rodi, živo i zdravo. Sve dalje, kako bude, roditelj često kaže: “neka voli bilo koga, samo da je ono meni živo, zdravo”! Naravno, to tada govore ali ne i da se tako ponašaju.

U genezi homoseksualizma pominju se mnogobrojni etiološki faktori. To su, pre svega, konstitucionalni, hereditarna endokrina abnormalnost (naročito prenatalno, u intrauterinom periodu, u prva 3 meseca trudnoće kada se dešava tzv.andogenezija mozga, što je glavni razlog zašto se danas homoseksualizam smatra " varijetetom ljudske prirode " , a ne poremećajem.

Kako dete raste, već u njegovoj trećoj godini života, može se lako ustanoviti, kakvog će seksualnog opredeljenja biti. Svako dete koje se rodi, u njegovoj trećoj godini pokaže, interesovanje koje će imati z kasnijem period života, samo što mahom to roditelji ne svate ozbiljno, niti svoje dete pomno prate. Razvoj deteta je poseban važan čin, najbitniji u celom njegovom životu. U svakom slučaju, astrologija je tu dost jaka, sa velikim preciznošću se može ustanoviti, nečije seksualno opredeljenje, ne samo seksualno, već, generalno ceo život deteta, još dok je beba u stomaku. Prvi objekat svakog ljudskog bića je majka, pa ako je heteroseksualnost blokirana, ta primarna homoseksualnost se može oživeti regresijom.

Dete u 11. godini ima svest o istoplonoj privlačnosti. Prihvatanje ovih osećanja u 16. godinia a određenje sebe kao geja u 20 – 45. godine, mada najčešće od 20. godine. Homoseksualnost se najpre pojavljuje u adolescentskim godina. Tu se najčešće planete aktiviraju, posebno Merkur. Uran se nikada u tom dobu ne aktivira kod deteta. Greške roditelja u procesu seksualnog vaspitanja mogu da imaju određenu ulogu ponavljanje da nisu dobili dete željenog pola, zabrana ranih heteroseksualnih kontakata itd. Za takvu preciznost, obavezno se radi Prenetalni horoskop (horoskop začeća), koji je najprecizniji i najpravilniji. Na osnovu tog gledanja, lako se može uputiti roditelj, kako da se ponaša, šta mora da prihvati itd… Kada roditelj ne prihvati takvo saopštenje, gde svoje dete silom odvraća od nečeg, što je njemu nenormalno, te ga uči sasvim drugim stvarima, nastojaći da sagleda stvari kakve jesu, ne prihvatajući, ono vreme, kada je detetu zapisano, šta kada da bude, to dete će u tom periodu, to učiniti, ostvariti. Tada više nema nazad, roditelj je tek tada u nedomuci šta da uradi. Prihvatiti ne može lako a svesno je da mora. Tada između deteta I roditelja nastupaju ogromni problem. Često, se roditelj – dete raziđu, svako sa svojom patnjom, a sve iz razloga, što roditelj ne može da prihvati, da dete ima svoj život, kako i emotivni, kao što su i oni imali.

Gej se rađa takav, gej se ne stiče vremenski niti neko može biti gej ako nije rođen da bude gej. Nikada ne može jedan straight, postati gej ako se nije rodio sa time. Straight se može družiti s gejom i nikada neće imati želju da proba sa njime ništa, jednostavno, njega nikada tako neće privući, ali, ako je rođen sa predispozicijama za homoseksualni kontakt, jednostavno, kad – tad će se ostvariti u njegovom životu takav kontakt, koji neće moći izbeći.

Straight, koji je probao ili ga radoznalost malo kopka, ima želju baš da proba, čisto onako neobavezno, da tobož vidi, šta ima u tome lepo, taj ima u sebi prikrivenu homoseksualnost, rodio se takav i u životu, kad – tada, ostvariće homoseksualni odnos, planete će uraditi svoje, pobeći nikada niko ne može, ma koliko da u mladosti čovek izbegava ali kasnije ga sustigne. Svaki čovek, mora ispuniti sve ono što mu je zapisano. Gej se rađa, kao što se rađa straight! Odgovore na sve možete dobijati, samo je pitanje, koliko ćete želeti da razmišljate? Gej koji se rodio takav, po ničemu se ne razlikuje od strejta. Strejt se po ničemu ne razlikuje od geja, jedino što svako ima svoje seksualno opredeljenje i na tome se završava sve. Strejt ima svoj život onako kako mu je zapisano, takav život on ga vodi. Gej ima svoj život kako mu zapisano, ali često je sputan da svoj život živi, da bude to što jeste, da ne mora, da doživljava razne napade, ismejavanje samo zarad toga, što je njegovo seksualno opredeljenje takvo. Strejt kada nekoga voli, njega niko ne tuče, ne ismejava, na sva zvona se hvali skim je, slobodno se ponaša, zagrli na javno mesto, žvali se, vaćari. Geji tako nešto nesmeju. Za strejta kada tako nešto uradi, kažu normalno, gej kada tako nešto uradi, kažu nenormalno. Strejt kada nekoga ludo voli, želi da to ozakoni, tada koristi svoja građanska prava, gej kada tako nešto želi, njegova građanska prava su zabranjena, ugnjetavana.