Diskriminacija je reč latinska i označava razdvajanje, razlikovanje. Diskriminisati uvek označava nepravedno, postupiti prema nekome. Pored homofobije, vandalizam je izuzetno prisutan u ljudima, pogotovo kod mladih. Vandalizam, nacionalističko-fašističko ponašanje je veoma prisutno kod mladih gde po svakoj ceni vrše napade na homoseksualce a tome podržavaju i religije, što bih svakako trebalo zabraniti svaki vid religije jer religija kao religija danas samo daje govor mržnje na homoseksualce. Homoseksualac da živi onako kako želi ne može. On nesme da voli, nesme da na pošten način kaže otvoreno da ga ne privlači drugi pol seksualno i ako bi prisiljavao sebe da bi tako i prisiljavao drugu stranu da živi život koji nije. Heteroseksualac vrši ogrome pritiske na geja ali dosta vrši pritiske samo što nije dovoljn edukativan iz oblasti homoseksualnosti. Problem je vrlo velik I složen I kod heteroseksualaca a I kod homoseksualaca. Heteroseksualac iz ne znanja o homoseksualizmu se pronaša dosta vulgarno, agresivno prema homoseksualcu a homoseksualac opet nedovoljno objasni heteroseksualcima o homoseksualizmu niti ga uputi gde I šta da pogleda, kako bih malo više znao. Umesto otvorenog razgovora, objašnjenja, nastupaju pogrdne reči, vulgarnost kod oboje.

Homoseksualci su stalno na meti tako su i na meti politike. Dovoljno je da se vidi govor mržnje u političkim strankama gde se javno poziva na nasilje nad homoseksualcima. Dovoljno je da vidimo govor Srpske Radikalne stranke i njihov govor na račun homoseksualaca gde nastoje da homoseksualce tretiraju kao devijatne osobe drugog reda. Na sve ovo da li se može govoriti i toleranciji ili se može govoriti o govoru mržnje prema homoseksualcima. Ono što je veoma interesantno, jeste, što se otvoreno poziva na diskriminisanje manjina. Mnogi govre otvoreno u medijama da nemaju ništa protiv homoseksualnih odnosa, ali naglasi da je to malo izopačeno i da to ova zemlja netoleriše, što je jasno na poziv za linč, napad seksualnih manjina. Diskriminacije koje se vrše na manjinu su toliko očigledne, da niko ne može reći da nije tako. Diskriminisanje i etičko čišćenje od strane homofobični i vandalnih osoba, dovodi do najsrašnijih genocida, jedne seksualne ili verske, nacionalne manjine.

U Zakon jasno stoji I zabranjuje se diskriminisanje, ali isti taj zakon se pravi malo lud kao da ne postoji takav veliki problem, gde se ništa ne preduzima protiv diskriminisanje manjine. U takvom zakonu, nigde ne stoji jasno za seksualnu manjinu. U Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, koja je deo Ustavne povelje Srbije i Crne Gore, kaže se: “ Svi su pred zakonom jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka neposredna ili posredna diskriminacija, po bilo kom osnovu, pa i na osnovu rase, boje, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rodenja ili sličnog statusa, veroispovesti, politickog ili drugog ubedenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti ili psihičkog ili fizičkog invaliditeta .” (Član 3.) Kao što se može videti, nigde ne stoji u članu da nigde nema o seksualnom opredeljenju, što jasno označava da ovaj zakon dozvoljava diskriminisanje geja. Pod ovakvim članom, šta da se drugo pomisli, jel mnogi homofobični se upravo vataju ovog člana i zakona, gde se nigde ne spominje da se ne vrši diskriminisanje nad homoseksualnom osobom. Međutim, Krivični zakon sadrži Član 110. kojim se kažnjavaju “protivprirodne bludne radnje” sa muškarcem mlađim od 18 godina; predviđena krivična kazna je do jedne godine zatvora. Mora se strogo naznačiti, da se ovde nigde ne spominje, šta se točno podrazume pod “protivprirodne bludne radnje”? Jel ni ovde nije točno istaknuto, da li se ovde misli na homoseksualne osobe?

Krivični zakon Republike Crne Gore sadrži Član 91. koji definiše “protivprirodni čin”. Član je isti kao član 110. Krivičnog zakona Srbije. Jedini zakon koji direktno pominje seksualnu orijentaciju je Zakon o javnom informisanju Republike Srbije, kojim se zabranjuje govor mržnje: “ Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo .” (Član 38.)

Ukoliko se žrtva diskriminisala ona svoja zakonska, građanska prava nema. Takva prava postoje samo na papiru, rečima ali kada zatraži od pravnog akta zaštitu gde se odazove na određeni pravilinik krivičnog zakona, koji jasno ističe da svi imaju jednaka prava na svoje opredeljenje, bez obzira da li se to radi o verskoj, bacionalnoj, seksualnoj manjini. Ali nigde u tom krivičnom zakonu, ne postoji, da je to samo na papiru. Žrtva diskriminacije i da hoće da traži svoja prava, zaštitu, administracija ja katastrofa a o finasijskim izdacima da i ne pišem. U medijima se otvoreno agituje protiv gay muškaraca i lezbijki, o njima se govori sa nipodaštavanjem i podsmehom. Diskriminacija homoseksualaca je toliko vidljiva kao i govor mržnje prema njima. Nacističke parole, fašizam na račun homoseksualaca je prisutan u današnjem dobu Ipak ima mnogo više primera negativnog odnosa društva prema homoseksualnosti. Proglašenje homoseksualcima bolesnim, devijatnim osobama praksa je većine društva.

DA LI ĆE SE S RADOŠĆU GLEDATI OVE SLIKE I ONA DELA, KOJA SU POTČINJENA NAD GEJIMA?

Pretučen menadžer «New Age Rainbow» i magazina «Dečko»

Dok sam redovno četovao na gay-serbia, gde mi je nik bio KulturaNS, kliknuo me jedan četer, koji mi je bujicu uvredljivih reči rekao, tobož, čuo je o meni kako ni sa kim da se upoznam, das am smorčina što neću da s nikim pričam o svojoj intimi. Bilo su tu takve pogrdne reči s njegove strane, das am mu napisao da me zaobiže I da odkači. Svaki put kada je dolazio na četu, nastojao je obavezno da mi nešto pogrdno napiše. Zamolio sam gad a mene ne zanima to što njega zanima I das am isključivo došao na četu da saznam nešto više o homoseksualnosti. Naravno, njegove izjave na sve to su bile, da sam smorčina, konjetina I ostale životinjke. Napisao sam mu na četu, ako tako postupa i sa drugima, da će samo dobiti od nekoga batine. Na žalost, nakon samo par dana, saznao sam na četu da je pretučen. Razlog sam saznao kada sam pročitao izveštaj. Diskriminacija I homofobičnih osoba su izvršili još jedan napad. Inače, ovaj tekst je preuzet sa Balkonna.

Udruženje «New Age Rainbow» (NAR) zahteva od beogradske policije da otkrije i uhvati grupu huligana koja je napala i pretukla menadžera NAR i magazina «Dečko» Abdel-Latif Hamada. Četvorica huligana je napala Abdel-Latif Hamada u nedelju 11. jula 2004. godine oko 3.30 na uglu Zmaj Jovine i Obilićevog venca u trenutku kada se on sa još trojicom prijatelja vraćao sa gej žurke koja je održana u poznatom beogradskom klubu «Lotos bar». Prema rečima

Abdel-Latifa, koji je i najviše nastradao, oni su izašli iz kluba i krenuli niz Zmaj Jovinu. Na svega od stotinak metara od kluba iznenada od nazad ih je napala grupa od najmanje četiri huligana, koji su odmha počeli da ih udaraju palicama uz povike: «Pederi, oćete žurku, evo vam!». Napali su sve, ali su se okomili na njega, jer je pao od prvog udarca palicama. Napadači su ga šutirali, a najmanje dvojica su ga udarali palicama. U napadu Latifu je rasečena leva podlaktica nepoznatim oštrim p redmetom. On kaže da je napad trajao možda pola minuta, nakon čega su huligani nestali. Za jednog od napadača pretpostavlja da je sve vreme bio u klubu. Dok je napad huligana trajao, jedna od žrtava je uspela da ode do kluba i zatraži pomoć, ali je tamo ismejan us opasku da nema obezbeđenja. Nakon nestanka napadača, povređenom je prišlo par prolaznika. Pozvali su hitnu pomoć koja je došla brzo i odvela ga u Urgentni centar gde mu je pružena prva pomoć i gde su mu sanirane rane. Latif napominje da nije mogao sam pozvati policiju jer je drugom rukom pokušao da uspori jako krvarenje iz leve podlaktice. Ujutru je došla policija, uzela izjavu od povređenog i pokrenula je postupak protiv NN lica zvog nanošenja teških telesnih povreda. Komentar jednog od inspektora je bio da je «počela sezona maltretiranja u Beogradu». Mnogi gosti su izašli iz kluba pre Latifa i njegovih prijatelja, a napad se desio svega stotinak metara od bara. U blizini nije bilo bikakvog obezbeđenja, a organizatori žurke su kasnije potvrdili da skup nije bio prijavljen policiji, što je inače običaj kada se prave gej žurke. Latif kaže da se osoblje od samog početka neprijateljski ponašalo prema gostima, naročito kad je krenuo da deli besplatne primerke gej magazina «Dečko». Prema njegovim rečima, on i njegovi prijatelji izašli su iz kluba zajedno i uputili se prema Beogradskoj autobuskoj stanici. Napadači nisu krenuli za onima koji su sami išli svojim kućama već za njima četvoricom. Latif kaže da su napadači uzrasta od dvadesetak godina i da ih ne bi mogao prepoznati, sem eventualno jednog od njih, za koga misli da je prethodno bio u klubu. Napadači su Latifu naneli teške telesne povrede: slomljen zub i nos, na mišiću podlaktice ima posekotinu oštrim predmetom u dužini od sedam do osam santimetara, rascenapa mu je donja usna i ima podlive oko očiju. NAR podseća da je članom 53, stav 1 Krivičnog zakona Republike Srbije za ovo krivično delo predviđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina.

Smatramo da nereagovanje na učestale napade na manjine i one koji ih podržavaju predstavlja prećutnu podršku ekstremističkim grupama. Ogorčeni smo što zvanični organi ne osuđuju fizičko nasilje, i svako drugo nasilje nad drugalijima po bilo kom osnovu, niti osuđuju one koji pozivaju na linč. Očigledno je da su napadačima smetali oni koji su činom deljenja gej magazina jasno izrazili svoje stavove bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju. Napominjemo da udruženje NAR i magazin «Dečko» imaju profesionalne saradnike svih seksualnih orijentacija. Zahtevamo od državnih organa da jasno osude napade na manjinske grupe kao i da spreče sve institucije, organizacije i druge grupe koje otvoreno pozivaju na nasilje prema manjinama.

predsednik udruženja,

Atila Kovač

New Age Rainbow

Uvrede i udarci!

Beograd, 20. februar 2004.

Sinoć sam u beogradskom rok klubu Voodoo, koji se nalazi u Tržnom centru "Kalemegdan" u ulici Nikole Spasića, doživela veliku neprijatnost kada smo moja devojka (Irina Košanin) i ja bile izbačene iz kluba.
Problem je nastao kada smo moja devojka i ja zajedno ušle u toalet. Nakon nekoliko trenutaka, na vratima se iznenadno pojavila Jelena Jošić, supruga Zlatka Jošića, jednog od suvlasnika kluba. Saopštila nam je da nas na svoju veliku radost izbacuje iz kluba i praktično nas je izgurala iz toaleta bez objašnjenja, pravo u ruke jednog od pripadnika obezbeđenja koji nam je grubo saopštio da uzmemo jakne i "gubimo se". Pošto smo se obukle, dotični radnik obezbeđenja koga inače zovu Boki, izgurao nas je napolje i "isprativši" nas uz stepenice, pripretio da se u klub nikad više ne vraćamo.

Pretrpevši veliku uvredu a i još uvek se delimično oblačeći, zadržale smo se na vratima tržnog centra, da se priberemo i do kraja obučemo jakne. U tom momentu, isti radnik iz obezbeđenja opet se pojavio i počeo da nam preti, da nas vređa i obasipa psovkama svakojake vrste.

Podhvatio je i mene i moju devojku pod ruku i počeo da nas gura napolje. Mi smo se pobunile, budući da i nismo više bile u domenu kluba, već pred pekarom koja je deo tržnog centra. Pošto me je doslovno izbacio napolje uz vređanje, psovanje i snažno guranje, gurnuo je i moju devojku, na šta je ona odreagovala komantarom da je bilo kakva fizička manifestacija sile nepotrebna i nepoželjna.

Kao odgovor na ovaj komentar, čovek je uzvratio jakim udarcem u glavu, daljim psovkama, uvredama i pretnjama da će je, bez obzira na to što je žensko, ipak premlatiti ako se odmah ne skloni. Dva policajca koja su u tom trenutku prolazila Knez Mihajlovom nisu ni glavu okrenula da vide šta se dešava, a radnik obezbeđenja nam je zalupio vrata u facu.

Tek kada je moja devojka uzviknula kako policija ne radi svoj posao, policajci su se okrenuli i uputili ka nama. Ponadajući se da će konačno obratiti pažnju na to što nam se desilo, obratili smo im se, međutim u odgovor smo dobile samo još uvreda, pogrdnih komentara i pretnji. Vidiveši da od policije nema nikakve vajde, uputile smo se kući.

Za nama je usledila bujica psovki i uvredljivih komentara, a druga dva policajca naišla su nam u tom trenutku u susret. Budući da su čuli komentare svojih kolega, počeli su i oni da nas vređaju iako nisu znali o čemu se radi. Zaustavili su nas i počeli da nas ispituju dok su nas prethodna dva policajca i dalje obasipala uvredama. Objasnile smo ukratko šta se desilo na šta se jedan od novopridošlih policajaca zbunio a ostali su nam izjavili da ih "boli kurac što smo dobile batine i bile izbačene, pošto kao lezbejke to i zaslužujemo".

Videvši da je svako dalje objašnjavanje uzaludan posao, izjavile smo da je jedino što želimo da odemo kući, što smo uz novu seriju uvreda i psovki, konačno i učinile.

Marija Puslojić

Skupština Vojvodine usvojila Deklaraciju o ravnopravnosti polova

Skupština Vojvodine na sednici održanoj 13. avgusta 2004 . godine usvojila Deklaraciju o ravnopravnosti polova, Odluku o ravnopravnosti polova, kao i Odluku o osnivanju Pokrajinskog fonda za ravnopravnost polova.

PREDLOG : Polazeći od ravnopravnosti polova kao osnovnog ljudskog prava, koje se garantuje međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, Ustavom Republike Srbije i Statutom Autonomne Pokrajine Vojvodine, i izražavajući spremnost da se, u granicama svojih nadležnosti, aktivno uključi u unapređenje ovog osnovnog ljudskog prava, Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine, na osnovu člana 121., člana 122. stav 4. i člana 150. stav 2. Poslovnika Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, na sednici održanoj donela je

DEKLARACIJU O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA

Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine zalaže se za ostvarivanje politike jednakih mogućnosti za žene i muškarce u svim oblastima, a naročitito u oblasti rada i zapošljavanja, političkog i javnog života, socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, informisanja, kulture i sporta. Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine se zalaže da se, u cilju ostvarivanja ravnopravnosti polova, donesu odgovarajući propisi na nivou Autonomne Pokrajine Vojvodine, kao i Republike Srbije.